Legenda o Kópakoni ili prevedeno, zeni-foki jedna je od najpoznatijih narodnih priča na Farskim ostrvima.
Za foke se vjerovalo da su ljudska bića koja su dobrovoljno potražila smrt u okeanu, tj izvrsili samoubistvo. Jednom godišnje, u noci Tri kralja, mogli su da izadju na obalu, da skinu kožu i zabave se kao ljudska bića, plešući i uživajući na kamenoj plazi
Noc Tri kralja se obelezava 12 dana od katolickog bozica i pada na nas Badnji dan.
Mladi farmer iz sela Mikladalur koje se nalazi na ostrvu Kalsoy, pitajući se je li ova priča istinita, otišao je i čekao na plaži te magicne noci. Gledao je i video kako mnogo foka dolazi, plivajući prema obali. Popeli su se na kamenu plažu, skinuli svoje kože i pažljivo ih položili na stijene. Kada su skinuli kože, izgledali su kao normalni ljudi. Mladić je primetio lepu devojku-foku koja je svoju kožu stavila blizu mesta gdje se on skrivao, a kada je ples počeo, prišunjao se i ukrao je. Ples i igre trajali su celu noć, ali čim je sunce počelo da se javlja iznad horizonta, sve su foke došle po svoje kože i vratile se u more. Devojka-foka je bila jako uznemirena kada nije mogla da nadje svoju kožu, iako je njen miris još uvijek ostao u vazduhu. A onda se pojavio mladi čovek iz Mikladalura držeći u ruci njenu kozu ali nije hteo da je vrati bez obzira koliko ga je ona molila. Mlada devojka –foka je zato morala da ga prati do njegove farme.
Mnogo godina on je nju cuvao kao svoju zenu i rodila mu je nekoliko dece ali je uvek je morao da pazi da ona nema pristup svojoj koži. Držao je kozu zaključanu u kovcegu od kojeg je jedino on imao ključ, i drzao ga je cijelo vreme na lančiću oko vrata.
Jednog dana, dok je bio na moru i pecao sa svojim društvom, shvatio je da je zaboravio ključ kod kuće. Svojim drugovima je rekao: ‘Ja sam od danas covek bez zene’ – i objasnio što se dogodilo. Muškarci su izvukli svoje mreže i udice i odveslali natrag do obale što su brže mogli, ali kada su stigli na farmu, zatekli su decu samu, a majke nema. Njihov otac je znao da se ona neće vratiti, jer je ugasila vatru i sakrila sve noževe, da se deca ne bi povredila dok su sama.
I, stvarno, kad je stigla do obale, obukla je svoju staru fokinu kožu i zaronila u vodu, gdje je veliki muzjak foke, koji ju je voleo sve te godine pre i koji ju je još uvijek čekao, zaplivao pokraj nje. Kad bi njena deca, ona koju je imala s čovjekom iz Mikladalura, kasnije sišla na plažu, zena-foka bi izronila i pogledala prema kopnu u decu. Ljudi su prirodno vjerovali da je to majka djece. I tako su godine prolazile.
Jednog dana su ljudi iz Mikladalura resili da udju duboko u jednu od pecina na udaljenoj obali kako bi lovili foke koje su tamo živjele. Noć prije nego što su trebali da krenu, čovjeku se u snu pojavila žena-foka i rekla da ako ide u lov na foke u pecini, neka se pobrine da ne ubije velikog muzjaka koji će ležati na ulazu, jer to je bio njen muz, ni dva mladunca koja su njena deca a onda mu je opisala njihove kože kako bi ih on prepoznao. Ali farmer se nije obazirao na poruku iz snova. Pridružio se ostalima u lovu, a oni su ubili sve foke koje su se tu nasle. Kad su se vratili kući, ulov je podeljen, a za svoj deo farmer je dobio velikog muzjaka i prednje i zadnje peraje dva mladunca.
Uvece, kada je skuvao glavu velikog muzjaka i peraja malih foka za večeru, u kuci se začuo veliki tresak, a žena-foka se pojavila u obliku strasnog trola; njušila je hranu u kotlu na ognjistu i uzvikivala kletvu: ‘Ovdje leži glava moga muža, Hárekova ruka i Fredrikova noga! Proklinjem sve ljude iz Mikladalura, i neki će umreti na moru, a drugi pasti s planinskih vrhova, sve dok ne bude onoliko mrtvih koliko je potrebno da se uhvate za ruke i da okruze ceo Kalsoy!
Kad je izgovorila te riječi, nestala je uz jaku grmljavinu i više je nikonikada nije video. Ali i danas se, nažalost, s vremena na vrijeme dogodi da se ljudi iz sela Mikladalur udave u moru ili padnu s vrhova litica; zato se veruje da broj žrtava još nije dovoljno velik da bi se svi mrtvi uhvatili za ruke oko celog ostrva
U Mikladaluru postoji jedna crvena kucica pored crkve, stara restaurirana kovacnica, za koju mestani kazu da je kuca u kojoj je ziveo davno farmer i kopakona. Ulazila sam nekoliko puta, spolja ima vodenicki tocak koji okrece kovacki cekic unutra i nakovanj ima i jos 100 cuda od starog alata koje ne umem ni da imenujem, ali ono sto me stvarno tera da se zamislim svaki put je prasnjava stara skrinja koja stoji ispod radne tezge. Da li je to kovceg u kome je farmer cuvao njenu kozu?
Ne verujem, ali ostrvo je dugacko i mnogo ljudi ce trebati da se sve uhvate za ruke da bi ga okruzili
Thanks for your blog, nice to read. Do not stop.