pise Milica Bogdanovic
Tour du Mont Blanc, prvi deo
Znam da ovo nema mnogo veze sa Farskim ostrvima, ali ovo je zapravo blog o zivotu jedne porodice, a ja sam deo te porodice, pa mislim da je ok da pisem malo I o drugim stvarima koje nam se desavaju
Upravo sam se vratila sa najlepse avanture koju sam planirala I zelela dugo, dugo a to je tura od vise od 170km planinskog hoda oko Mont Blanc masiva I nakako ne mogu da se nateram da mislim I pisem niocemu drugom dok sam jos uvek pod tim utiscima
Za tu turu sam saznala sasvim slucajno, iz youtube videa pre nekoliko godina, I kao neko ko je najvise ziv dok hoda po planini, postala sam time opsednuta. Plan je bio da tamo odem sa jednom drugaricom jos pre korone ali smo zbog svega morali malo da sacekamo pa smo uspeli da odemo tek ove godine
Cela tura moze da se prodje za jedno 9-10 dana, zavisi koliko je covek fizicki spreman I kolko je naviknut na planinski hod mada, sada kada je sve gotovo, ja vidim da je zapravo mentalna snaga ono sto je potrebno da se ovo uradi, ako si dovoljno, da kazem tako, lud da teras I kad ne mozes, onda moze I za krace
Tura je bukvalno zatvoreni krug, obicno se krece od mesta Chamonix-Les Huches u Francuskoj I tu se zavrsava, moze da se ide u smeru kazaljki na satu a moze I kontra, bitno je da se krug zatvori na istom mestu odakle se krenulo. Bar je meni to bilo bitno. Put je lepo obelezen zelenim znakovima TMB I prolazi kroz Francusku, Italiju I Svajcarsku. Dnevno se prelazi od 15 do vise od 20km, uzbrdo I nizbrdo, kroz snezne glecere I nabujale potoke, planinske klance, sumu I livade, visoke vrhove I metalne merdevine pricvrscene na stenu, spava se po planinarskim domovima ili po gradovima u hotelima ko zelli tako, mnogi kampuju pa nose sa sobom I sator a mnogi se odlucuju za luksuzni paket pa angazuju agenciju koja im ceo put organizuje, zakaze nocenja, prenosi prtljag a mnogi imaju I vodica I idu u vodjenoj grupi.
Ja sam resila da idem budzetski, sama napravila svoj plan puta I sve svoje stvari za 15 dana koliko je celo putovanje trajalo, napakovala u svoj lepi zeleno-zuti ranac I nosala sa sobom na ledjima. Malo je reci da imam jaka ledja I jos jacu volju
Ovo putovanje je previse obimno I meni bitno da bih ga zbrzala u jedan clanak, tako da cu ovde sada da stanem I da ga rasclanim u dan po dan pa da objavljujem po malo jer je I meni potrebno da ovolike emocije I utiske stavim na svoje mesto.
Sta drugo pisac moze sa tolikim utiscima nego da ih lepo i natenane zapise I razlozi na proste cinioce jer je to jedini nacin da ih sacuva I razume
Evo za pocetak par slika od pocetka puta a pisacemo se jos ovih dana
